Маркова црква у кастрату, Општина Куршумлија, Топлички управни округ
МАРКОВА ЦРКВА У КУРШУМЛИЈИ
Заштићен споменик културе, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК219
Маркова црква у кастрату,, Општина Куршумлија, Топлички управни округ
Где се налази
Остаци рановизантијске базилике у народу познате и као Маркова црква, налазе се непосредно уз савремени пут Ниш – Приштина, на хриди изнад ушћа Косанице у Топлицу, у подножју брда Марина кула.
Историјат
Рановизантијска базилика заштићена је као Маркова црква, у народду је позната и као Грчка или Византијска базилика.
У историјским изворима се ова светиња не помиње тако да је још увак непознато ком светитељу је посвећена и ко је био ктитор цркве.
Најстарији, познат опис „црквице под Мариним брегом“ дао је византолог Драгутин Анастасијевић.
Прва истраживања и конзервацију остатака обавио је архитекта Бранислав Вуловић, 1948. године. Опис у литератури је из 1950.године на основу плана који је Вуловић начинио. У књизи Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Александар Дероко цркву назива Латинска и на плану који даје, црква се налази изван зидина али уз утврђење Марина кула.
Заштитна археолошка истраживања рађена су 1972. под руководством Душана Максимовића, у организацији Завода за заштиту споменика културе Ниш. Приликом истраживања је откривено и неколико гробова што сведочи да је око базилике формирана некропола.
Конзерваторски радови обављени су 1973.године, приликом изградње магистралне саобраћајнице од Ниша ка Приштини. Зидови цркве и околних грађевина откривени су у темељној зони, будући да је камен са зидова годинама коришћен као грађевински материјал за градњу кућа у околини.Зидови су козервирани и надзидани у неким деловима и до 1,5м, како би се објекат сачувао до даљњег.
Опис
До данас су на терену очувани зидови наоса , припрате и полукружне апсиде базилике, као и спољни зид којим је опасано мало двориште цркве. Зидано је притесаним каменом везаним кречним малтером и танким, византијским опекама од којих неке имају утиснути крст.
Пространи, широк наос има припрату једнаке ширине на западу и полукружну апсиду на истоку. Уз зидове брода , са северне и јужне стране су камена проширења – седишта. На западном зиду припрате нема улаза пошто је зид на ивици гребена, у базилику се улазило са северне стране.
Уз северни и јужни зид наоса и припрате су два узана, дугачка брода у које се улазило из припрате и из наоса. Јужни брод је уз западни зид имао укопану гробницу, вероватно за ктитора, дужине 2,75 и ширине 1,4м. Северни брод је преградним зидовима подељен на четири просторије, налик на ћелије.
Црква је дуга 23 а широка 11, 50м. Зидови су конзервирани до висине 1,50м.
Северни зид наоса од рамена апсиде косо наставља ка североистоку и тако штити два објекта квадратне основе, куле; једна је вероватно била звонара а друга је представљала одбрамбену кулу-пирг. У пирг се улазичо преко дрвених, покретних степеница те није имао врата у основи.
Са јужне стране је мало, торугаоно двориште ограђено зидом. Под дворишта је био поплочан каменим плочама на малтерној подлози.
Датовање
Тробродна базилика је, судећи по темељима, подигнута у 6.веку, вероватно за време цара Јустинијана (527-565) кад се интензивно градило на југу данашње Србије. Базилика је обновљена у 12. веку.
Народно предање, легенде
Локални заљубљеник у старине, Марко Ђорђевић, чија је кућа била на северној падини Марине куле, тражећи закопано благо, открио је у подножју брда према Топлици, темеље цркве која је по њему названа Маркова црква.Околно становништво, поготово жене, долазе на празник Богородичиног покрова 14.октобра по новом календару, кад пале свеће за здравље. Они ову цркву сматрају Богородичином црквом док цркву на другој обали Топлице која је званично Богородичина црква зову Петковача и код ње се молитвено окупљају на Велики петак.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња