Заштићен споменик културе, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем АН 46.
Римске терме се налазе на граници села Баце и Плочник, испод моста, на 20-ом километру пута који води од Прокупља ка Куршумлији, на траси античког пута Naissus-Lissus, од Ниша према Љешу на јадранској обали.
Терме су откривене1967.године, приликом исправљања трасе пута Прокупље-Куршумлија, у близини моста преко Бацке реке.
Истражене су и сачуване захваљујући ангажовању Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Заштитним археолошким ископавањима 1968.године у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда је откривен већи део терми у габариту трасе пута.
Грађевине и канали за воду са десне-источне стране пута су остали неоткривени.
Да би се терме сачувале, преко њих је направљен масиван мост којим води пут. Терме су остале покривене мостом и тек помало вире са једне и друге стране.
Начин градње терми и покретни налази, датују објекат у крај III и почетак IV века, време пуне римске доминације у овим крајевима.
Терме су зидане опеком и каменом везаном малтером. Темељи су од полуобрађеног камена, изнад темељне зоне је зидано добро печеном опеком. Стубићи хипокауста зидани су опеком мањег формата, посебан формат има опека којом је поплочаван под. Каде су премазиване водонепропустивим малтером на коме је током истраживања уочен слој бигра који указује на дуго коришћење терми.
Истражен и конзервиран објекат захвата површину дужине 24 м и ширине 13,30м, пружа се правцем запад-исток. Преградним подужним зидом, терме су подељене на северну и јужну половину. У купатило се првобитно улазило са источне стране у највећу, централну просторију-свлачионицу (apodyterium) koja је имала две мање просторије-гардеробе, једну на истоку и другу на западу. Ова просторија у северној половини терми је могла да буде место за сусретања, за разговоре.
Јужна половина терми има четири просторије, прва са западне стране има два базена(caldarium), један правоугаони и други полукружни са банком за седење дуж полукруга. Оба ова базена леже на стубићима од опека- хипокаустима чије је ложиште(praefurnium) било на западној страни, испод базена. Ово је била главна просторија купатила која се користила за купање врућом водом и удисање паре. Купачи би седели на степенику и посипали се врућом водом или се потапали у њу.
Следећи у низу је базен с млаком водом (tepidarium), удаљенији од ложишта који је имао намену да олакша купачима прелаз из топле у хладну воду. Задњи базен је имао хладну воду (frigidarium) и служио за купање после топлих базена или после вежбања .
Римске терме су у старом Риму биле јавна купатила, доступна углавном богатијим грађанима. Одлазак у терме је био део дневне рутине, тамо се одлазило свакога дана и то је било уживање једнако одласку у позориште или на гладијаторске борбе. У термама се одвијао јавни, друштвени живот, понекад су књижевници читали своја дела а ретори своје говоре. Неке терме су имале шеталишта, терене за спорт и игру. У Риму није било богатије куће која није имала купатило с грејањем испод пода, од неколико просторија.
Мање терме, какве су оне у селу Баце, вероватно су биле део виле неког римског земљопоседника који је себи и својој породици желео да обезбеди услове за живот као у самом Риму. Како је падина крај терми богата изворима и како у близини има минералних вода, можда је ово купатило имало и функцију лечења или барем уживања у минералној води за становнике виле.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња