Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 659.
Тврђава Марково кале је 4,5 км удаљена од Врања, сазидана на гребену висине 750м, између планина Крстиловице и Пљачкавице, уз стари пут Врање-Лесковац и на садашњем путу Врање-Власе-Мијовци, у клисури Градске реке. Око Града се кроз кланце пробијају две реке, Девотинска и Мала река, које се испод самог града спајају у једну.
Истраживања утврђења вршена су десетак година, с прекидима, од 1983. до 1994.године, у организацији Завода за заштиту споменика културе из Ниша и Народног музеја из Врања. Истраживања су показала да су темељи утврђења из 6.века, из времена цара Јустинијана.
Врање се у историјским изворима први пут помиње 1093. у време напада жупана Вукана на византијску војску. Нема података о времену зидања тврђаве, на основу писаних извора је извесно да је постојала у 13.веку. У турским званичним пописима назива се „Kale-i Ivraniya“ – тврђава Врање. Османски султан Муса је 1412.године освојио Марково кале. Турци су ову тврђаву користили неко време и ту су имали посаду од тридесетак људи.
Утврђење је подигнуто на гребену између планина Пљачковице и Крстиловице, високо изнад ушћа Мале у Дивотинску реку.
Градитељи су тврђаву прилагодили конфигурацији терена те има троугаону основу, бедеми тврђаве прате ивице гребена. Источна и јужна страна тврђаве је опасана бедемима дебелим 2 метра док на западној страни, где је литица јајо стрма, бедема заправо нема – литица је била довољна одбрана. Бедеми су зидани каменом везаним кречним малтером, зидано је спољно и унутрашње лице зида а средина је испуњавана ситнијим каменом заливеним малтером, тзв.трпанцем. Бедеми су били високи, завршавали су зупцима између којих је била шетна стаза дуж бедема. Улаз у тврђаву на јужном бедему је имао прилазну рампу. Очуван је десни, источни довратник.
Тврђаву чине горњи и доњи град. Горњи плато има две цистерне за воду, једну кружну и другу ромбоидне основе. Цистерне су зидане уз бедем, у њима је скупљана и чувана кишница. Уз цистерне, ту су откривене и три просторијемањих димензија.
У доњем, стамбеном делу, централно место заузима црква зидана каменом, основе у облику крста, са тространом апсидом.
Очувани су остаци две куле, југоисточна кула мањих димензија у горњем граду и донжон кула на северном углу, над самим путем.Та кула квадратне основе је добро очувана у висини од два спрата.
Народно предање каже да је Марково кале град Краљевића Марка те отуда и име. Има мишљења да се град некад звао Голубиње.
Предање каже да је Марко храбро бранио град од Турака. Кад су Турци надјачали и кад је Марко морао да се повуче, са својим Шарцем је скочио са стене на којој је остао отисак, на планину Плачевицу, данашњу Пљачковицу а која је добила име јер је Марко тамо заплакао.
Са Плачковице је прескочио на западну Крстиловицу где се прекрстио код цркве Свете Тројице, данас рушевине.
Бројна су места која се везују за Краљевића Марка, удубљење у потоку где се купао, на обали потока је Маркова фуруна-пећ.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња