Zaštićen spomenik kulture, u Centralnom registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture pod brojem AN 46.
Rimske terme se nalaze na granici sela Bace i Pločnik, ispod mosta, na 20-om kilometru puta koji vodi od Prokuplja ka Kuršumliji, na trasi antičkog puta Naissus-Lissus, od Niša prema Lješu na jadranskoj obali.
Терме су откривене1967.године, приликом исправљања трасе пута Прокупље-Куршумлија, у близини моста преко Бацке реке.
Истражене су и сачуване захваљујући ангажовању Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Заштитним археолошким ископавањима 1968.године у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда је откривен већи део терми у габариту трасе пута.
Грађевине и канали за воду са десне-источне стране пута су остали неоткривени.
Да би се терме сачувале, преко њих је направљен масиван мост којим води пут. Терме су остале покривене мостом и тек помало вире са једне и друге стране.
Način gradnje termi i pokretni nalazi, datuju objekat u kraj III i početak IV veka, vreme pune rimske dominacije u ovim krajevima.
Terme su zidane opekom i kamenom vezanom malterom. Temelji su od poluobrađenog kamena, iznad temeljne zone je zidano dobro pečenom opekom. Stubići hipokausta zidani su opekom manjeg formata, poseban format ima opeka kojom je popločavan pod. Kade su premazivane vodonepropustivim malterom na kome je tokom istraživanja uočen sloj bigra koji ukazuje na dugo korišćenje termi.
Istražen i konzerviran objekat zahvata površinu dužine 24 m i širine 13,30m, pruža se pravcem zapad-istok. Pregradnim podužnim zidom, terme su podeljene na severnu i južnu polovinu. U kupatilo se prvobitno ulazilo sa istočne strane u najveću, centralnu prostoriju-svlačionicu (apodyterium) koja je imala dve manje prostorije-garderobe, jednu na istoku i drugu na zapadu. Ova prostorija u severnoj polovini termi je mogla da bude mesto za susretanja, za razgovore.
Južna polovina termi ima četiri prostorije, prva sa zapadne strane ima dva bazena(caldarium), jedan pravougaoni i drugi polukružni sa bankom za sedenje duž polukruga. Oba ova bazena leže na stubićima od opeka- hipokaustima čije je ložište(praefurnium) bilo na zapadnoj strani, ispod bazena. Ovo je bila glavna prostorija kupatila koja se koristila za kupanje vrućom vodom i udisanje pare. Kupači bi sedeli na stepeniku i posipali se vrućom vodom ili se potapali u nju.
Sledeći u nizu je bazen s mlakom vodom (tepidarium), udaljeniji od ložišta koji je imao namenu da olakša kupačima prelaz iz tople u hladnu vodu. Zadnji bazen je imao hladnu vodu (frigidarium) i služio za kupanje posle toplih bazena ili posle vežbanja .
Rimske terme su u starom Rimu bile javna kupatila, dostupna uglavnom bogatijim građanima. Odlazak u terme je bio deo dnevne rutine, tamo se odlazilo svakoga dana i to je bilo uživanje jednako odlasku u pozorište ili na gladijatorske borbe. U termama se odvijao javni, društveni život, ponekad su književnici čitali svoja dela a retori svoje govore. Neke terme su imale šetališta, terene za sport i igru. U Rimu nije bilo bogatije kuće koja nije imala kupatilo s grejanjem ispod poda, od nekoliko prostorija.
Manje terme, kakve su one u selu Bace, verovatno su bile deo vile nekog rimskog zemljoposednika koji je sebi i svojoj porodici želeo da obezbedi uslove za život kao u samom Rimu. Kako je padina kraj termi bogata izvorima i kako u blizini ima mineralnih voda, možda je ovo kupatilo imalo i funkciju lečenja ili barem uživanja u mineralnoj vodi za stanovnike vile.
Julka Kuzmanović Cvetkovićarheološkinja