Подршка Министарства културе и информисања

Пројекат "Платформа за 3Д дигитализацију непокретних културних добара Србије" смо започели 2018. године уз помоћ Министарство културе и информисања, сектора за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности. Пројекат је настављен у 2019, 2020. и 2021. години.

Изазови и решења

Пандемија Ковида 19 обележила је и ову годину, међутим то нас није спречило да дигитализујемо чак 11 објеката од историјске важности.
Врхунац овогодишњег пројекта је Манастир Манасија у виртуелној реалности. Сама сцена је затворена зидинама и кориснику омогућава више дубинских планова, што је врло битно код стереоскопијског погледа корисника и самог осећаја да се стварно налази на локацији.
Да би верно дигитализовали објекат, морали смо да урадимо неколико хиљада фотографија из различитих углова, и ако узмемо у обзир да је свака фотографија величине од 20 мегапиксела долазимо до закључка да нам је потребна јака процесорска снага за обраду те количине података.
Да бисмо обавили те прорачуне много нам је помогла донација Нафтне Индустрије Србије супер рачунарима који се налазе на Електронском факултету у Нишу.

Подршка Министарства културе и информисања

Пројекат "Платформа за 3Д дигитализацију непокретних културних добара Србије" смо започели 2018. године уз помоћ Министарство културе и информисања, сектора за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности. Пројекат је настављен у 2019. и 2020. години.

Изазови и решења

Након две године успешног рада на пројекту, имали смо довољно искуства и знања да наставимо где смо стали, али и амбиције да у наш пројекат уведемо неке новине. Првобитни план био је да допунимо мапу новим објектима и подацима о њима (што је и урађено), али и да направимо 3Д реплике најзанимљивијих објеката како бисмо их приближили нашим суграђанима са оштећеним видом. Инклузивност и приступачност су нам одувек били важне вредности којима смо се руководили у реализацији, а 3Д реплике и њихова планирана путујућа изложба требало је да укључе још једну важну циљну групу људи у наш пројекат.
Међутим, пандемија вируса Цовид 19 која је обележила 2020. годину у апсолутно сваком сегмену живота и рада, није заобишла ни нас. Пандемија и забрана окупљања спречили су да организујемо планирану изложбу за слепе и слабовиде, али остаје идеја да се то реализује када епидемиолошка ситуација буде дозвољавала.
Оно на шта пандемија није могла да утиче јесте наш процес рада – снимање дроновима и каснија обрада снимака, као и рад на нашој Wеб платформи. Сајт је обогаћен новим објектима и информацијама о њима. А препоруке надлежних да се више времена проводи код куће позитивно су утицале на посећеност нашег сајта. У 2020. години сајт је забележио пораст посета од скоро 500%. О пројекту "Платформа за 3Д дигитализацију непокретних културних добара Србије" извештавала је и Радио-телевизија Србије (прилог) и позитивно је коментарисан на друштвеним мрежама.
Нажалост, осим пандемије, наш мали тим је у овој години имао још једну велику несрећу, да нас прерано напусти један од кључних чланова тима, проф. др Горан Јовановић, који је изненада преминуо у 57. години живота.

Подршка Министарства културе и информисања

Пројекат "Платформа за 3Д дигитализацију непокретних културних добара Србије" смо започели 2018. године уз помоћ Ministarstva kulture i informisanja, сектора за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности. Пројекат је настављен у 2019. години.

Шта је ново урађено

У овој, другој фази пројекта урађено је 10 нових објеката, коришћењем сличног приступа заснованог на снимању великог броја фотографија из ваздуха и са земље. Употребљена је опрема набављена у првој фази пројекта, а у овој фази су набављени неки нови софтвери. Сам портал изгледа слично, али су додате интерактивне мапе и сферне фотографије објеката. Софтвер је доста унапређен, пре свега да би се убрзало и аутоматизовало додавање нових објеката у базу портала.

Ко нам је помогао

Пројектни тим је остао исти, те су као и прошле године са нама радили кустоскиња пројекта, археолошкиња Јулка Кузмановић Цветковић и редитељ Бобан Рајковић. А помагали су исти волонтери: Милан Тодоровић, Александра Продановић, Андријана Стојановић и Ивана Рајковић.

Провели смо доста времена путујући, да би смо дошли до углавном мање познатих културних споменика и снимили их. Свако путовање је било нову искуство и велико задовољство. А нешто што се никада не мења је гостопримство људи које смо сретали, па најмање што можемо је да их овде поменемо и да им се још једном захвалимо:

управнику хотела Јелак из Луковске бање, Горану Стевановићу и особљу хотела, који су нам омогућили приступ експонатима са локација у селу Штава и били сјајни домаћини,

Срђану Митићу и члановима удружења Наше Поречје без чије помоћи не бисмо успели да снимимо и обрадимо средњовековни Скобаљић град. Срђану није било тешко да дође из Београда и буде нам водич на овом снимању.

Оно што заиста нисмо очекивали је била подршка коју смо добили из Лондона, од Милана Новаковића и групе наших људи који тамо успешно раде у ИТ индустрији. Они су видели портал Србија3Д и понудили своју помоћ за даљи развој пројекта.

DJI

Није екипа из Лондона једина којој се допао наш пројекат. На првом регионалном скупу DJI Experience (www.facebook.com/pg/kopterprodoo/) где је представљен наш пројекат, ступили смо у контакт са Carrie Song, представницом фирме DJI (www.dji.com), водећег произвођача беспилотних летелица у свету. Њој су се допали резултати прошлогодишње фазе пројекта, па нам је понудила бесплатну лиценцу за њихов нови софтвер DJI Terra (www.dji.com/dji-terra). Софтвер се показао одлично, тако да смо неке од ново додатих локација урадили у њему.

На почетку

Пројекат је на почетку за нас био само техничко питање. Размишљали смо углавном о томе са којом опремом и са којим софтвером треба да радимо и како да дођемо до технички задовољавајућих решења. Међутим, како је време одмицало, рад на пројекту постао је за нас много више, јер смо имали прилику да проширимо своја знања на неке неочекиване начине, упознамо нове људе и проширимо мрежу својих сарадника.

Упознавање

Наравно, знали смо да у окружењу постоје културна и историјска блага која требамо да представимо. Међутим, показало се да смо заправо знали јако мало о њиховој бројности, значају и тренутном стању у коме се налазе. А лепота места које смо први пут посетили нас је разоружала.

Ништа мање нису били занимљиви ни сусрети са људима из забачених села који су нас дочекивали на свој непосредан начин. Служили су нас кафом и ракијом, даривали јабуке из своје баште, показивали породичне успомене (као што је дедина Албанска споменица или фотографија из времена Великог рата), причали о својој свакодневници. Сви ови гестови добродошлице показали су не само гостољубивост мештана, већ и њихову спремност да и сами науче нешто ново о свом окружењу.