Село Рсовац, општина Пирот

Пећинска црква Светих апостола Петра и Павла

Заштићен споменик културе, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 769.


Снимци анимираном камером, 360 степени, "street view" стил.

Пећинска црква Светих апостола Петра и Павла Рсовац

Где се налази

Село Рсовци се налази у подножју Старе планине, на левој обали реке Височице, на 24 km од Пирота. У близини села, у подножју брда Калик, у пећини је смештена по много чему јединствена црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу.

Pećinska crkva

Опис

Искоришћена је природна конфигурација терена, правоугаони простор у оквиру пећине је искоришћен за наос, апсида је зидана у дну тесаницима сиге. Чеони, западни зид је углављен у отвор стене и тако је направљена мала црква која је коришћена у 12. и 13. веку. Чеони зид је полукружно засведен са горње стране, по средини је улаз са два бочно постављена прозора а изнад улаза је ниша с ликом светитеља којима је посвећена црква. Само је део пећине, једва педесетак квадрата искоришћено за цркву, иза олтарског простора је други део пећине који није довољно истражен. Испред цркве је малени звоник од дрвених греда са два звона.

На северном зиду, на каменој подлози, на висини од око 3 m је фреска на којој је представљен Исус Младенац, ћелави Исус како је познат у народу. Представљен је млад светитељ са готово дечјим лицем, буцмастих образа и плавих очију, са светачким ореолом, ћелаве главе са чуперком изнад чела. Руке су му голе, груди такође, има само дугачак бели, будистички огртач пребачен преко рамена, не држи крст али има подигнута три прста, као да благосиља. Насликан је у осмоугаоној мандорли или звезди оивиченој црвеном бордуром. На основу фреске, по речима јереја Момира Панчића, на основу боја, закључује се да је црква осликана у 13. веку. Фреска је јединствена на просторима Србије. Једно је тумачење да су цркву осликали испосници са Синаја током 13. века а да за цркву испосницу није био обавезан канон по коме су осликаване цркве, фреске у испосници нису још биле подложне епископској цензури. У близини цркве још увек постоји неколико испосница у којима су некад живели монаси.


Pećinska crkva

Народно предање

Народно предање каже да је црква служила и као склониште у време Турака. У неко време су мештани села кренули да направе нову црву у селу. Но, десило се да су им преко ноћи, иконе које су доносили из пећинске цркве, саме летеле натраг. Нова црква је остала у темељима а стара пећинска црква и даље представља својеврсну атракцију.

Pećinska crkva

Утисак

На обронцима Старе Планине је остао траг, рукопис једног времена заточен у пећини. До испоснице се некад стизало тешко, стрмом узаном стазом. Данас до улаза у храм води степениште. Испод стазе је некропола, неиспитана тако да се само претпоставља да потиче из 14. или 15. века.

Археолог Јулка Кузмановић Цветковић,
музејски саветник