Црква Свете Богородице

Где и када је саграђена

Црква Свете Богородице у Куршумлији подигнута је на високој речној тераси, наспрам ушћа реке Косанице у Топлицу. У основи, то је рано-византијска црква 6. века коју је обновио Стефан Немања у времену од 1158. до 1162. године.

Опис

Приликом Немањине обнове, задржан је триконхални план. Дограђена је припрата, а олтарски простор је одељен зиданом преградом са три лучно засведена отвора. Била је то једна од две најстарије цркве које је подигао Стефан Немања у Топлици. Друга је црква светог Николе, на платоу изнад ушћа Бањске реке у Топлицу. Две цркве покривене оловним плочама које су се белеле на сунцу, дале су вароши име - Беле Цркве. Тако се варош звала све док је Турци нису прозвали Куршумлија, именом које се задржало до данашњих дана. Наос је вероватно био покривен куполом. Припрата је једнаке ширине као и наос са двема правоугаоним просторијама са северне и јужне стране. У 14. веку је саграђена нова припрата приближно квадратне основе са троделним улазом. Улаз у цркву оивичен је са два стуба који за основу имају обрнуто постављене капителе из Јустинијановог времена, и потичу од старијег објекта. Најстарији храм је био зидан опекама са ширим малтерним спојницама. Приликом обнове у 12. веку, коришћена је опека и притесан камен. Док су за зидање у 14. веку коришћени лепо обликовани комади пешчара ређани у правилним редовима. Трагови живописа нађени на иконостасу током истраживања, припадају 14. веку.

Историја

Уз цркву је основан женски манастир о коме се старала Немањина жена Ана. Стефан Првовенчани, пишући житије светог Симеона, ранијег световног владара Стефана Немање, о Немањи наводи следеће: „Дошав, ни мало не задоцнев, поче са журбом подизати у отачаству своме храм пресвете Богородице, на ушћу реке по имену Косаонице. И украсив га свима правима црквеним, установи у њему чрначки збор са часним и богољубивим подружјем својим, по имену Аном. И предаде јој храм Пресвете, да се стара о њему по сваком делу и о чрницама које установи у том манастиру светом. А она слушаше … чувајући храм пресвете Богородице, предани јој овим нашим светим господином“.

Темељи једне од зграда манастирског комплекса, која је према сачуваним остацима имала спратну конструкцију, очувани су јужно од цркве. У време турских освајања, и црква и читав манастирски комплекс су разрушени и остала је руина каква и данас постоји.