Средњевековни град Рас, Себечево и Шавци, општина Нови Пазар

Средњевековни град Рас

Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 534, ПКИЦ 24
Споменички комплекс Стари Рас и манастир Сопоћани су од 1979.г. на УНЕСКО-вој листи светске културне баштине као Споменичка целина Стари Рас и Сопоћани.

Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил.

Средњевековни град Рас
Себечево и Шавци, општина Нови Пазар, Рашки округ

Где се налази

Средњевековно утврђење Рас се налази на брду званом Градина изнад старог Трговишта (Пазаришта), изнад ушћа Себечевске реке у Рашку, 11 км западно од Новог Пазара.

Истраживања

Археолошка истраживања комплекса средњевековног Раса започета су 1971.године. Исте године су кренула систематска истраживања простора на ушћу Себечевске реке у Рашку, на локалитетима ГРАДИНА, Пећина, Трговиште-насеље и Трговиште-црква са некрополом. Истраживања су трајала до краја деведесетих година XX века. После уписа Старог Раса са Сопоћанима на УНЕСКО листу светске културне и природне баштине, променио се третман заштите и уређења овог споменичког комплекса.
Тврђава Рас, саграђена залагањем Стефана Немање, представљала је утврђену резиденцију владара. Томе у прилог говоре и многи предмети нађени током истраживања. Бројни су примерци посуђа од печене глине локалне производње. Но, висок проценат луксузне трпезне керамике, увезене са разних страна Европе, сведочи да у утврђењу није живела само војна посада. Током истраживања је, између осталог, пронађен новац краља Радослава (1223-1234) заједно с калупом за израду новца те се претпоставља да је у Расу, од 1230. године радила прва српска ковница новца.

Историјат

Тврђава Рас је саграђена на простору насељеном још у праисторији, у бронзаном добу. Римљани су овде саградили војно утврђање а током касне антике, настало је и цивилно насеље, зграде за становање и базилика. Име Рас вероватно потиче од назива античког утврђења Арса о коме пише византијски историчар Прокопије у VI веку.
Средњевековни Рас први у својим списима помиње византијски цар Константин VII Порфирогенит који пише о борбама Срба и Бугара крајем IX века и тим поводом помиње тврђаву. Почев од IX па до XII века, тврђаву освајају Бугари, а затим Срби и Византинци, наизменично.
Утврђени средњевековни град је настао у почетком XII века, у време владавине византијског цара Јована Комнена II о чему сведоче налази византијског новца.
Половином XII века Рас је постао престоница владара династије Немањића, политичко, економско и културно седиште српске државе и тај значај је имао током XIII века. У XIV и почетком XV века опада политички значај града-тврђаве, али остаје значајан економски центар, поготово развојем трговине између Дубровника и источних земаља. Подграђе Раса, Трговиште, постаје прави трговачки центар у коме у кућама на спрат станују богати трговци.
Град 1455. године освајају Турци који у близини оснивају Нови Пазар. Рас и Трговиште почињу да губе некадашњи значај.

Опис

Утврђење издуженог облика неправилног четвороугла, дужине 180 и ширине 20-60 м, подигнуто на високој заравни, захвата читав раван плато. Један бедем је зидан ивицом гребена од које се терен стрмо спушта те је са те стране прилаз готово немогућ. Паралелно с њим иде бедем са друге стране која има знатно блажи нагиб и стога је ојачана са четири мање и и једном великом, Донжон кулом. Донжон кула, главна кула полукружне основе пречника 8м је била на југу, на месту одакле се најлакше приступа тврђави. Бедеми су зидани ломљеним и притесаним каменом везаним кречним малтером, дебљине 1,50 до 2,10 м, на појединим местима висине и до 7м. У неким деловима је очувана круна бедема са шетном стазом и зупцима. Главна градска капија је била на западном бедему и браниле су је две куле. Мања капија је била на јужној страни.
Кад су Срби запосели Рас било је неопходно ојачати утврђење и изградити нове, потребне објекте унутар тврђаве. Тад је зазидана западна капија и пробијена нова капија крај главне куле. Ојачане су све бедемске куле. Две нове грађевине у северном делу града су вероватно биле владарске резиденције, двор српског Великог жупана. Део за становање је био у приземљу, површине 300м2, а грађевине су биле повезане. У подрумском делу, у једној од њих се налазила житница, највећа до сада позната у балканским земљама византијског света. Други подрум је имао посебну прилазну рампу. Подрумски делови грађевина су зидани каменом , горњи спратови су углавном били од дрвета од кога је био и кровни покривач.
Уз њих је сазидана кула намењена не само одбрани него и становању. Остале грађевине су углавном грађене од дрвета, са малим каменим темељима.

Старо Трговиште

Истраживањем Трговишта (Пазаришта) откривено је велико цивилно насеље са 64 куће, са зиданим подрумима и спратном конструкцијом од дрвета. Обиман археолошки материјал сведочи о животу у насељу. Откривено је бројно посуђе од печене глине, за припремање хране али и луксузно, трпезно посуђе. Нађено је доста металних предмета, накита, предмета од кости који сведоче о животу становника Трговишта. Сав овај материјал се чува у Музеју Рас у Новом Пазару..

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња