Заштићен споменик културе, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 835.
Иванова кула је мала средњевековна тврђава са високом донжон кулом. Подигнута је на врху вулканске купе која доминира околином у селу Иван Кула, на западним падинама Радан планине. Од Куршумлије, центра општине, удаљена је 33 км. До Куле се стиже путем који се код Саставака одваја од магистралног пута Ниш-Приштина, затим код села Вуче скреће према североистоку, утабаним макадамом до центра села а онда стрмом стазом до самог утврђења. На прилазу Кули је село Иван Кула а јужно од Куле је село Заграђе, настало иза тврђаве.
Иван кула је саграђена на малој заравни на 1076 m надморске висине, одакле се види и контролише пут ка Косову као и пут ка Куршумлији, долином Косанице. Сама кула је правоугаоне основе, димензија 7.78 x 5.80 m, очувана у висини од 14 метара. Зидови куле дебели су 1.40 m, исте дебљине је био и бедем горњег града. Кула је зидана притесаним каменом везаним негашеним кречом. Са северне стране се назиру остаци бедема горњег града овалног облика, зидова дужине 56 m, који прате конфигурацију терена. Народ верује да на заравни подно куле са северне стране, на месту данашњег сеоског гробља, постоје остаци старе цркве.
Народно предање везује мало утврђење за Ивана Косанчића, витеза реда змаја, једног од јунака Косовског боја. Извор подно Куле зову Иванова вода. Предање такође каже да је Иван имао сестру Јану коју су у једном од похода отели Турци. Вукли су је док се она отимала, до села Вуча где је преминула. На том месту је сазидана мала, једнобродна црква чији темељи и данас стоје крај сеоског гробља у Вучи.
Иванова кула вековима одолева зубу времена. Оштећени су зидови при врху а велико оштећење на углу куле је санирано захваљујући ангажовању општине Куршумлија и Завода за заштиту споменика културе из Ниша.
Први опис и цртеж Иван куле је оставио је аустријски сликар Феликс Каниц који је, обилазећи Србију, запазио кулу на доминантном вису. Он је записао да је кула подигнута на римским темељима а што до данас није потврђено, будући да није било истраживања овога утврђења.
Детаљан план куле и утврђења направио је Александар Дероко који је половином 20. века пописивао тврђаве и остатке старих градова на подручју Србије, Црне горе и Македоније.
Иван Кула и данас доминира околним простором и подсећа на једно херојско време и његове јунаке. Последњих година се чине напори да се направи бољи прилаз до саме куле и омогући посетиоцима да стигну до ње. Простор јужно од куле представља прекрасан видиковац са кога се пружа поглед на све четири стране света.
Археолог Јулка Кузмановић Цветковић,музејски саветник