Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 211.
Утврђени Соко Град је подигнут на неприступачном узвишењу у кањону реке Моравице, 2 км југоисточно од Соко Бање.
Истраживачки и конзерваторски радови обављани 1980, 1981. и 1982. године, у организацији Завода за заштиту споменика културе Ниш.
У јужном делу утврђења, између цистерне и јужног бедема, откривена је већа поплочана површина преко које је био слој сиве смонице. На источном делу ове површине било је огњиште поплочано опеком са дебелим слојем пепела и гарежи.
Утврђење је грађено крајем 13. и почетком 14. века, кратко је коришћено и већ 1412. освојио га је и разрушио одметник Муса. Од следеће године, Турци господаре овом тврђавом. Најранији помен Соко Града у историјским изворима је у делу Константина Филозофа, у 15. веку, управо поводом турског освајања тврђаве. У 17. веку, тачније 1689. године, град освајају Аустријанци и Срби, после повлачења Аустријанаца, поново потпада под турску власт.
Током 1808. град је заузео хајдук Вељко, иако утврђење више није имало стратешки значај. После тог освајања, утврђење је напуштено и почело је да се руши.
Утврђење има основу неправилног облика прилагођену конфигурацији терена. Чине га две целине: Горњи и Доњи град.
Горњи град је заправо тврђава на стеновитом гребену и одвојен је од Доњег града. У Горњем граду се налази највиша четвороугаона кула око које је дубљи ров. На бедему су још две правоугаоне куле, нешто ниже, повезане дужим зидом са отворима за топове. Бедеми утврђења су зидани притесаним каменом везаним кречним малтером прављеним од негашеног креча. Солидно зидани, још увек одолевају зубу времена.
Кроз доњу кулу се улазило у Горњи град. Унутар града је очувана цистерна за воду усечена у стену, са сводом од камена. У њој су откривене цеви за довод кишнице. Доњи град је зидан на знатно приступачнијем терену, мање је сачуван; разним разарањима су одолели само делови бедема, четвороугаона кула и главна капија.
Постоји веровање да је Соко Град назван по соколарима који су у средњем веку дресирали соколове и њима плаћали дажбине.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња