Село Горњи Матејевац, општина Пантелеј, град Ниш
Латинска црква
Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 228.
Ходање око објекта, поглед из првог лица.
Прилагођено ВР наочарама, ради на рачунарима са Firefox прегледачем.
Латинска црква Горњи Матејевац
Где се налази
Црква свете Тројице у Горњем Матејевцу подигнута је на брду Метох изнад села, уздигнута изнад простране долине.
Ко је и када саградио
Зидана је у 11. веку по налогу неког локалног достојанственика, у пред-немањићком периоду, у време византијске власти на овим просторима. У народу се црква често назива и Латинска црква или црква свете Тројице Русалије а зову је и „Голема црква“. По свој прилици је била посвећена светој Богородици којој је додат атрибут Русалија, један од три позната култа код старих Срба. Назив Латинска представља сећање на дубровачке трговце, Латине, који су је користили током 16. века. У то време је постојала њихова колонија на овим просторима.
Опис цркве
Црква у Горњем Матејевцу је једнобродна грађевина, облика сажетог уписаног крста са купалом над централним делом цркве. Орјентисана је запад исток са улазом на западу и полукружном апсидом на истоку. Апсида је пречника нешто мањег од ширине наоса, засведена полукалотом, нешто нижа од источног травеја. На западној страни је касније призидана припрата од које су остали само темељи.
Унутрашњост брода је пиластрима подељена на три правоугаона травеја различитих величина. Наспрамни пиластри су повезани луцима изнад којих је, над средишњим травејем, подигнуто осмострано кубе са прозорима на четири стране. Источни и западни травеј су једнаке висине, засведени полуобличастим сводовима који се ослањају на бочне прислоњене лукове.
Црква је зидана наизменичном употребом камена и опеке, полихромне површине спољне фасаде су оживљене слепим аркадама од правилно распоређених опека, применом византијских мотива у керамопластичној декорацији. Три слепе аркаде на бочним зидовима наоса од којих је средња виша и шира, у потпуности осликавају унутрашњост грађевине. Кровни покривач је одвојен венцем опека поређаних „на зуб“ и ћелијаст систем зидања црвеном опеком и белим каменом, и чине ову грађевину посебно складном. У зид грађевине је узидана и једна римска стела, секундарно употребљена, донета са неког римског објекта из близине.
Истраживање
Црква у Матејевцу није у потпуности истражена. Била је занимљива истраживачима још у 19. веку. Михајло Валтровић, наш први истраживач старина, извештавајући Српско учено друштво о овом споменику каже да „представља строго изведен византијски строј“. Подигнута у време византијске власти у 11. веку. Изгледа да је после повлачења Византије, напуштена, неприхваћена од Срба. Археолошким истраживањима која је обављао Завод за заштиту споменика културе из Ниша, утврђено је да је црква обновљена у 15. веку. Верује се да је храм обновио деспот Стефан Лазаревић, који је цркву посветио Богородици. У унутрашњости цркве нису откривени трагови средњевековног живописа али је познато да је 1870. осликана. Један од насликаних ликова био је и Милош Обилић у природној величини.
После пропасти Деспотовине, цркве нема у турским пописима. Тек оснивањем дубровачке колоније у Нишу, средином 16. века, црква бива обновљена и Дубровчани је користе за своје обреде. Око цркве је настала и некропола, о чему пишу путописци а има и извештаја из дубровачких архива који помињу виђеније трговце и дипломате који су ту преминули и сахрањени. По одласку Дубровчана, и црква и гробље су напуштени, само је у народу остао назив Латинска црква. Читав век касније није било ни једне цркве у Нишу и околини, јер су Турци све попалили или претворили у џамије, коњушнице или касарне. Претпоставља се да је ова црква тада тајно обновљена и неко време коришћена. Била је посвећена светој Тројици а пошто је била највећа, народ је прозвао „Голема црква“. Кад је у центру Горњег Матејевца 1838. подигнута нова црква, стара Богородица Русалијска, Латинска или Голема црква потпуно губи значај.
Тренутно стање објекта
На основу резултата археолошких истраживања, конзерваторско рестаураторским радовима у периоду од 1968. до 1974. године црква је обновљена и враћен јој је првобитан облик те данас представља прави драгуљ сакралне архитектуре на овим просторима.
Археолог Јулка Кузмановић Цветковић,музејски саветник