Multimedijalne tehnologije
Kako smo radili 2020. godine iskustva sa projekta
Podrška Ministarstva kulture i informisanja
Projekat "Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije" smo započeli 2018. godine uz pomoć Ministarstvo kulture i informisanja, sektora za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti. Projekat je nastavljen u 2019. i 2020. godini.
Izazovi i rešenja
Nakon dve godine uspešnog rada na projektu, imali smo dovoljno iskustva i znanja da nastavimo gde smo stali, ali i ambicije da u naš projekat uvedemo neke novine. Prvobitni plan bio je da dopunimo mapu novim objektima i podacima o njima (što je i urađeno), ali i da napravimo 3D replike najzanimljivijih objekata kako bismo ih približili našim sugrađanima sa oštećenim vidom. Inkluzivnost i pristupačnost su nam oduvek bili važne vrednosti kojima smo se rukovodili u realizaciji, a 3D replike i njihova planirana putujuća izložba trebalo je da uključe još jednu važnu ciljnu grupu ljudi u naš projekat.
Međutim, pandemija virusa Covid 19 koja je obeležila 2020. godinu u apsolutno svakom segmenu života i rada, nije zaobišla ni nas. Pandemija i zabrana okupljanja sprečili su da organizujemo planiranu izložbu za slepe i slabovide, ali ostaje ideja da se to realizuje kada epidemiološka situacija bude dozvoljavala.
Ono na šta pandemija nije mogla da utiče jeste naš proces rada – snimanje dronovima i kasnija obrada snimaka, kao i rad na našoj Web platformi. Sajt je obogaćen novim objektima i informacijama o njima. A preporuke nadležnih da se više vremena provodi kod kuće pozitivno su uticale na posećenost našeg sajta. U 2020. godini sajt je zabeležio porast poseta od skoro 500%.
O projektu "Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije" izveštavala je i Radio-televizija Srbije (prilog) i pozitivno je komentarisan na društvenim mrežama.
Nažalost, osim pandemije, naš mali tim je u ovoj godini imao još jednu veliku nesreću, da nas prerano napusti jedan od ključnih članova tima, prof. dr Goran Jovanović, koji je iznenada preminuo u 57. godini života.
In memoriam
Prof. dr Goran Jovanović rođen je 1963. godine u Leskovcu, gde je i živeo. Na Elektronskom fakultetu u Nišu proveo je čitavu svoju profesionalnu karijeru, prelazeći ceo put od asistenta-pripravnika do redovnog profesora, u koje zvanje je bio izabran 2017. godine.
Predavao je na Katedri za elektroniku, smer Multimedijalne tehnologije, i učestvovao na brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima.
Bio je deo najužeg tima za realizaciju projekta "Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije".
Njegovom smrću studenti, nastavnici i radnici Elektronskog fakulteta u Nišu izglubili su stručnog i pouzdanog saradnika i predavača, a mi, njegovi najbliži saradnici, i mnogo više od toga - dobrog prijatelja.
Grupa za Multimedijalne tehnologije Elektronskog fakulteta u Nišu
Odlaskom profesora Jovanovića timu se pridružuje novi član dr Stevica Cvetković sa katedre za Elektroniku.
Ostatak tima je ostao isti, te su kao i prošle godine sa nama radili kustoskinja, arheološkinja Julka Kuzmanović Cvetković, reditelj Boban Rajković i autor projekta dr Nikola Stojanović.
A pomagali su volonteri: kompozitor Borivoje Mladenović Ćaba, Andrijana Stojanović, Ivana Rajković i Mile Mršić.
Kako smo radili 2019. godine iskustva sa projekta
Podrška Ministarstva kulture i informisanja
Projekat "Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije" smo započeli 2018. godine uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, sektora za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti. Projekat je nastavljen u 2019. godini.
Šta je novo urađeno
U ovoj, drugoj fazi projekta urađeno je 10 novih objekata, korišćenjem sličnog pristupa zasnovanog na snimanju velikog broja fotografija iz vazduha i sa zemlje. Upotrebljena je oprema nabavljena u prvoj fazi projekta, a u ovoj fazi su nabavljeni neki novi softveri. Sam portal izgleda slično, ali su dodate interaktivne mape i sferne fotografije objekata. Softver je dosta unapređen, pre svega da bi se ubrzalo i automatizovalo dodavanje novih objekata u bazu portala.
Ko nam je pomogao
Projektni tim je ostao isti, te su kao i prošle godine sa nama radili kustoskinja projekta, arheološkinja Julka Kuzmanović Cvetković i reditelj Boban Rajković. A pomagali su isti volonteri: Milan Todorović, Aleksandra Prodanović, Andrijana Stojanović i Ivana Rajković.
Proveli smo dosta vremena putujući, da bi smo došli do uglavnom manje poznatih kulturnih spomenika i snimili ih. Svako putovanje je bilo novu iskustvo i veliko zadovoljstvo. A nešto što se nikada ne menja je gostoprimstvo ljudi koje smo sretali, pa najmanje što možemo je da ih ovde pomenemo i da im se još jednom zahvalimo:
upravniku hotela Jelak iz Lukovske banje, Goranu Stevanoviću i osoblju hotela, koji su nam omogućili pristup eksponatima sa lokacija u selu Štava i bili sjajni domaćini,
Srđanu Mitiću i članovima udruženja Naše Porečje bez čije pomoći ne bismo uspeli da snimimo i obradimo srednjovekovni Skobaljić grad. Srđanu nije bilo teško da dođe iz Beograda i bude nam vodič na ovom snimanju.
Ono što zaista nismo očekivali je bila podrška koju smo dobili iz Londona, od Milana Novakovića i grupe naših ljudi koji tamo uspešno rade u IT industriji. Oni su videli portal Srbija3D i ponudili svoju pomoć za dalji razvoj projekta.
DJI
Nije ekipa iz Londona jedina kojoj se dopao naš projekat. Na prvom regionalnom skupu DJI Experience (www.facebook.com/pg/kopterprodoo/) gde je predstavljen naš projekat, stupili smo u kontakt sa Carrie Song, predstavnicom firme DJI (www.dji.com), vodećeg proizvođača bespilotnih letelica u svetu. Njoj su se dopali rezultati prošlogodisnje faze projekta, pa nam je ponudila besplatnu licencu za njihov novi softver DJI Terra (www.dji.com/dji-terra). Softver se pokazao odlično, tako da smo neke od novo dodatih lokacija uradili u njemu.
Mape
Mape su važan deo portala, tako da smo u ovoj fazi želeli da unapredimo taj deo projekta. U startu smo uradili klasičan pristup i naše lokacije spojili sa Google mapama. Iako smo imali gotovo rešenje, od njega smo na kraju odustali zbog namere Googla da svoje mape maksimalno komercijalizuje.
Zato smo se odlučili za besplatne Open Street mape (www.openstreetmap.org) i API biblioteke koje je razvila mlada ali veoma brzo rastuća kompanija MapBox (www.mapbox.com). U kontaktu smo sa njihovim predstavnicima iz Helsinkija. Trenutno čekamo da bude spremna njihova 3D verzija mapa, pa da je primenimo na našem portalu.
Koga smo podržali
Da ne bismo ostavili utisak da smo samo dobijali podršku i pomoć, a da nismo i sami podržavali druge, možemo reći i sledeće:
Neke od 3D modela srpskog kulturnog blaga koje smo izradili smo ustupili kompaniji MapBox. Modeli nisu dati u komercijalne svrhe, već da bi modeli srpskog kulturnog blaga bili iskorišćeni za izradu demo aplikacije. Tako će promociju njihovog novog proizvoda, 3D mapa, istovremeno biti i promocija naše kulture.
Podržali smo i naše prijatelje iz udruženja Naše Porečje iz Vučja (naseporecje.rs) i snimili film za potrebe donatorske večere koje je udruženje organizovalo 31. oktobra 2019. godine u Beogradu. Na večeri su prikupljena sredstava za donaciju osnovnoj školi u Vučju.
Skobaljić grad, još nešto
Od svih lokacija koje smo obradili, najlošija situacija je upravo u Vučju, gde je najznačajniji srednjovekovni spomenik kulture u Jablaničkom okrugu, Skobaljić grad, potpuno zapušten i zarastao u korov. Do njega čak nema ni obične staze, već se hoda kroz šumu i praktično je bez putokaza.
Ovo je bilo uznemiravajuće iskustvo posle koga se nismo osetili prijatno bez obzira na divnu prirodu: kanjon Vučjanke i planinu Kukavicu. Puno smo o tome razgovarali i pre svega zahvaljujući velikom entuzijazmu i angažovanju ljudi iz udruženja Naše Porečje, pokrenuta je državna akcija za revitalizaciju ovog spomenika kulture koju treba da realizuju Narodni Muzej iz Leskovca, Narodni Muzej iz Beograda i Zavod za zaštitu spomenika iz Niša.
Naš doprinos celoj akciji se između ostalog sastojao od ustupanja modela Skobaljić grada i snimaka iz vazduha, koji treba da pomognu da se sagleda postojeće stanje i uradi plan rekonstrukcije.
Korekcije mapa
Takođe, primetili smo da postoje propusti na najpopularnijoj aplikaciji sa mapama, Google maps. Tako do skora uopšte nije bila označena Todorova kula kod Stalaća, što je bilo veoma neobično zbog veličine objekta i blizine grada. Posle upozorenja koje smo objavili, vrlo brzo je ovaj propust ispravljen. Međutim, situacija sa Skobaljić gradom je i dalje problematična, jer je lokacija grada na mapi veoma pogrešna. Poslali smo ispravku, ali do korekcije za sada nije došlo.
Grupa za Multimedijalne tehnologije
dr Nikola Stojanović, stručni saradnik
dr Goran Jovanović, redovni profesor
Kako smo radili 2018. godine iskustva sa projekta
Na početku
Projekat je na početku za nas bio samo tehničko pitanje. Razmišljali smo uglavnom o tome sa kojom opremom i sa kojim softverom treba da radimo i kako da dođemo do tehnički zadovoljavajućih rešenja. Međutim, kako je vreme odmicalo, rad na projektu postao je za nas mnogo više, jer smo imali priliku da proširimo svoja znanja na neke neočekivane načine, upoznamo nove ljude i proširimo mrežu svojih saradnika.
Upoznavanje
Naravno, znali smo da u okruženju postoje kulturna i istorijska blaga koja trebamo da predstavimo. Međutim, pokazalo se da smo zapravo znali jako malo o njihovoj brojnosti, značaju i trenutnom stanju u kome se nalaze. A lepota mesta koje smo prvi put posetili nas je razoružala.
Ništa manje nisu bili zanimljivi ni susreti sa ljudima iz zabačenih sela koji su nas dočekivali na svoj neposredan način. Služili su nas kafom i rakijom, darivali jabuke iz svoje bašte, pokazivali porodične uspomene (kao što je dedina Albanska spomenica ili fotografija iz vremena Velikog rata), pričali o svojoj svakodnevnici. Svi ovi gestovi dobrodošlice pokazali su ne samo gostoljubivost meštana, već i njihovu spremnost da i sami nauče nešto novo o svom okruženju.
Neki problemi
Najveći problem u vezi sa čuvanjem nepokretnog kulturnog blaga, a pogotovu onog koje se nalazi na nepristupačnim lokacijama, nije nedostatak sredstava, već neznanje. Ponekad meštani odnesu materijal sa objekata starih i po deset vekova, bez osećaja za njihovu vrednost, da bi nešto sagradili za sebe. Sa druge strane, opasnost dolazi od infrastrukturnih projekata koje vode nestručni ljudi. To nas je dodatno uverilo da o istorijskom i kulturnom blagu Srbije i njegovoj vrednosti treba govoriti što češće i više, kako bi se najšira javnost upoznala sa njegovim značajem i kako se ovakve situacije ne bi ponavljale.
Ljudi i reakcije
Da je potreba da se predstavi nepokretno kulturno blago Srbije značajna uverili smo se i kroz reakcije ljudi koji su o ovome što radimo saznali preko društvenih mreža. Iako se nikada ranije nismo sreli, neki od njih su bili voljni da nam se pridruže isključivo iz uverenja da je rad na promociji kulturnog nasleđa Srbije važan i potreban.
Zato želimo da se zahvalimo:
Milanu Todoroviću - Tosh Group Inc. na pomoći prilikom snimanja lokacija bespilotnom letelicom,
Aleksandri Prodanović na pomoći oko lekture testa, dizajna stranica, korisnih kontakata,
Andrijani Stojanović na lekturi i prevodu teksta na engleski jezik,
Ivani i Bobanu Rajković na snimanju audio naracije za veb aplikacije,
Žiteljima sela Ivan Kula na gostoljubivost i pomoći kada smo upali u probleme na putu,
Namesniku eparhije pirotske Dušku Vidačiću i Slobodanu Jovanoviću na pomoći oko dobijanja blagoslova za snimanje crkve.
Grupa za Multimedijalne tehnologije
dr Nikola Stojanović, stručni saradnik
dr Goran Jovanović, redovni profesor